I sad bi kao trebalo da kazem divnog li zivota a sneg pada....a nije tako ...sneg je divan a zivot ponekad malcice pada....i sta sada....bez smisla ponekad okrenem se,osvrenem iako ne bih smela....sve sto sam htela...mozda i nisam...i sve sto nisam evo me ceka..... ....'Pišem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam se bar jednom dnevno telefonom Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi. Ali ni reči odgovora. Znači da misle na nas. Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi glasom govora. Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.'ti znas.......

O Posedovanju...bez ideje pripadanju bez subjektivnosti fikcije i dokumentarnosti..mozda bez icega.....biografija jedne licnosti ..pricanje jedne price ....ili istarzivanje...barok jbga.svojim telom hronoloskim redom izmedju stvarnosti i ubedjenja .vracam se ..ponavljam proslost do tancina ..rekapituliram mozda ..sanjam i interpretiram sopstvena htenja u samo jednoj prepoznatoj noci..mozda do pola...nismo mogli sve sto nismo hteli zato smo sada nemocni u htenjima nezreli i divlji...potencijalni kinematograficari imresionirani sopstvenim odrazima na belom platnu,,,gordost u ludilu prepoznata...i sve ko da nije....glumatamo ,,,poslednje ili potresne role ,,koga briga ...a treba predaha ......i malo ljubavi za poneti

neko me je naterao da pisem ....pomalo innertno nadajuci se da je u tome spas...latila sam se pisaljke i pocela da crtam u stvari...svoje dane i svoje krugove bez reda i sazvezdja...zamisljajuci svet kao na dlanu ..a svet je zapravo manji ...pomalo nadajaci se odlasku prizivala sam ostajanje..nezrelo iscekujuci da padne sreca i da se make upom prikriju nedostaci ove ovde i ovakve stvarnosti...zamaskirano ipak samo posle ponoci sve lici na lepo....ili pre ponoci...ili...nisam sigurn a....tamo negde od tamo ka ovde i ovako...nema lepseg...i boljeg i drazeg od ovog ovde i sada...kada se ukine zaljenje i mastarenje...ostaje .ostaje sustina...da sve sto nam treba u nama je ..nosimo ga i tamo i ovde ...samo nedostaje taj trenutak jedan kad pokidamo i omce i sidra i ispustimo na povrsinu prikrevenu radost....sto smo bas ovaki ovde negde ili tamo negde ..gde god..al svoji...sa svojima..i na svome...i ma kolko trudila se ..opet ne umem razumnije .........da crtam ili pisem ...sta god....i cak i kad niko ne razume ..opet sve nekako logicno slici sreci..ili miru...ili igrariji.....i pre i posle reci opet ima sta da se kaze i opet nedoreceno izgleda sve...valjda zato ta bi se vecito nastavljali ..na jedno te isto kruzenje u prici...smiljenoj da bude nasa ..valjda zbog toga volim one krajeve na kojima stoji ..TO BE CONTINUED....soundtrack/radiohead-RECKONER

bLOZE oprosti mi.......sto narusavam davno sazdan mir i prazninu......dok ponovo pokusavam da ti zborim o dobroti i lepoti i da drobim o sramoti sto od ovog ovde vise nista nije ostalo da bude......ja davno zakleti blogohulnik uvek se vracam na mesto zlocina......NE postoje periodi ..ni vremenske distance ovde ..sve je isto...vreme stoJI....nakon svih kisha i NEVREmena ostavshi bez leta ove godine spremam se za dugu zimu koja predstoji pomalo odustala od zimnice pakujem samo nesto za popiti.....i cekam ...da KONJ DODJE posto od princa ni traga ni glasa.....i da se Pedro i LJovisna vencaju pa da bar zive srecno do kraja zivota,....tako bi se Blog zavrsio happyendom...p.s. soundtrack ustvari ..MGMT-kids.......

zaboravila sam kako se ovo zapocinje...u medjuvremenu sam odbila pisanje po kljucnim recima i smenu u intezitetima slova i reci....dakle....izgubih stil..sad mi samo ostaje da mozda nesto pametno kazem..al to ne umem...htela sam da se podsetim tog osecaja pustanja u etar krika iz sebe.....i tog monologiranja napismenog....sve tece sve se menja....sad mi nekako smsno i cudno sve ovo ovde i ovako...jer cini mi se nema onih kojima bih rekla ono sto imam i nemam i cekala da komentari ispisu ono sto asm zapravo htela...a htenja su mi i veca i teza.....u kojoj razmeri se senci dusa ...1:1 je vec druga stvar...i naravno soundtrack/oliver mandic-nije za nju