Rešim da platim svoj mučeni život, plašeći se aždaje na otvorenom. Plaših se, plaših i na kraju reših da promolim glavu, neznajući da su se aždaje ujedinile!? Aždaje ko aždaje, ujedinile se ili ne, ali tu su, osećam toplotu oko sebe, i onda se nametne realno pitanje, da li da zovem ser_Žiku u pomoć? Trajalo je dok sam ga pronašao, ali sada je tu, ali nevidi vraga u travi, sada je i ser_Žika njihov. Međutim u meni proradi ravnogorska krv mog dede te ja aždajama rekoh NE! I tako sve aždaje: W-ska, D-ska, Q-ska ništa ne uradiše, a ja sam napolju, moj se život sada plaća na drugi način, a aždaje me se plaše. Hej aždaje niste znale ja_sam Srbin u Srbiji!

Kažu ljudi ćuti i budi srećan što ti nisi takav, probaš da ga promeniš i ništa, pametuje kao da je najbolji, misli da sve zna, ali ne druži se, o svom kumu koga zeza , nezna ništa, zbog njega ljudi gube identitet, ali ja_ga ne podnosim! E to je moj komšija. Mučenik, neznalica_sveznalica, čovek bola, čovek patnje, posesivan, nedorastao, neiživljen, radi u svojoj režiji u svojoj kući, mučenik neznanja, mučenik oligarh, paćen i propaćen, čovek koji vuče za rukav u svoj "*****", niko ga nevoli, kreditčija, revolvinger, mučenik, znanja ni na vidiku, nepoželjan, bezobrazan, mučenik, nebi da sudim ali vraća mu se, meni ga je žao, ali ne njega nego ljudi koji su od njega zavisni ako ih ima. Hej komšija probudi se, muka mi je od tvog znanja, komšija, budi normalan ako možeš, hej komšija zovi da ti pomognem, komšija ne živi se sam u čauri. KOMŠIJA! Imate li vi_komšiju?