Nadlanu.com Channels › Izložbe › Art plus › Channels › Izložbe › Art plus

Moja prva kompozicija

>> Više ...

Tela

>> Više ...

Ulično vaspitanje

>> Više ...

Rene Blok ekskluzivno

Predlažemo

Kao ovogodišnji umetnički direktor 47. oktobarskog salona u Beogradu, Rene Blok je pozvao 106 umetnika iz 36 zemalja, od kojih - 20 iz Srbije

Rene Blok rođen je 1942. godine. U svojoj 22. godini, osnovao je galeriju u kojoj su izlagali mladi i nepoznati umetnici. Sve ostalo je istorija.
Prijatan, skroman, jednostavan sagovornik, Rene Blok pleni svojim znanjem i načinom na koji je spreman da ga podeli s javnošću kroz priču o umetnosti, životu i pometnji.

Nadlanu: Hvala vam za sve što ste učinili za umetnost. Veliko mi je zadovoljstvo da vam za naš portal postavim naka pitanja. Šta je zajedničko umetnicima koji će nastupiti na 47. oktobarskom salonu u Beogradu?
Rene Blok: Imamo temu za ovaj oktobarski salon a to je umetnost, život i pometnja. Interesantan aspekt je umetnost i život. Odnos između umetnosti i života je veoma specifičan. Poslednjih sto godina ljudi su slikali žanr scene, scene iz života, radnike, porodični život. Zatim dolazi vrlo radikalan period u više varijacija. Umetnici su napravili sledeći korak tako što su počeli da objekte iz života ubacuju u umetničko delo. Sve je deo umetnosti - i to je vrlo interesantno. Svi umetnici koje smo pozvali bave se i tom temom. Šezdesetih izvođači uvode performans kao deo umetnosti. To je bilo veoma bitno za ovaj proces. Zatim se pojavljuju fotografija i video, što je umetnicima omogućilo da, koristeći ove nove medije, povežu umetnost i život. To je zajedničko kod svih umetnika koji će učestvovati na 47. oktobarskom salonu u Beogradu.

Nadlanu: Koje su razlike i sličnosti umetnika iz Srbije i onih iz drugih zemalja?
Rene Blok: To je veoma zanimljivo pitanje. Rekao bih da nema razlike. Zato što se umetnici ovde bave istim problemima kao i umetnici svuda u svetu. Srbija je deo Evrope i zato ovo pitanje nije toliko relevantno. Mi imamo predrasude o, na primer, umetnicima iz Afrike i Azije, a naše ideje o njima su klišei. Zbog Holivuda imamo određene predrasude o tome kako nešto treba da izgleda (to se odnosi čak i na orijentalnu umetnost), ali engleski jezik i umetnost su globalni jezici. Onda vidimo da Turci imaju iste ideje, iste alatke, isti likovni jezik, da koriste fotografije i video, koriste sve materijale koje imaju a sadržaj i poruke su iste. Umetnost, globalna komunikacija, telekomunikacija, mekdonalds, koka-kola - ima ih svuda i skoro svuda na svetu su isti. I mi smo prosto začuđeni kad vidimo afričku umetnost, kad vidimo da se bave videom ili fotografijom, a ne da delju neko parče drveta. I to upravo čini sadašnju umetnost vrlo zanimljivom. Zbog globalne mreže mi možemo da imamo različite poruke ali možemo da ih shvatimo jer je to naš zajednički jezik.

Nadlanu: Šta mislite o galerijama i muzejima u Beogradu i koji je vaš savet našim galeristima?
Rene Blok: Sigurno nije na meni da dajem savete. Vrlo je interesantna i sveža art scena koja se širi ovde. Imamo muzeje moderne umetnosti, ali ima i drugih mesta gde se odvijaju ove aktivnosti. Osim toga, pozivate umetnike iz inostranstva da ovde izlažu i ta raznovrsnost je vrlo zdrava. Na oktobarskom salonu će izlagati 108 umetnika, od kojih je 20 iz Srbije, a ostali su iz drugih zemalja. Oko pedesetak njih dolazi u Srbiju da vide situaciju i ova razmena je vrlo bitna. Ja bih samo rekao da u tom pravcu treba nastaviti.

Nadlanu: Postoji priča da su Berlin i Beograd po mnogo čemu slični. Šta po vama spaja ova dva grada?
Rene Blok: I jedan i drugi počinju na slovo B...ha, ha, ha...I jedan i drugi su veliki gradovi sa veoma otvorenom atmosferom. Nikad nisam puno razmišljao o tome ali ja se ovde osećam vrlo slobodno. Kad sam u Beogradu imam osećaj da sam kod kuće. Ova dva grada imaju isti duh. Ako odete, na primer, malo dalje, uzmimo Madrid ili Rim tamo je potpuno drugačije.

Nadlanu: Kako generacijske, političke i društvene razlike mogu pozitivno uticati u svojoj raznovrsnosti na umetnički život?
Rene Blok: Ima definitivno razlika između generacija. Šezdeseti godina ja sam bio vrlo mlad i određena generacija umetnika je bila vrlo mlada, i oni su počeli ovaj proces umetnost - život, mada nas nije bilo puno. Bila je to mala grupa. A sad je ova tema tu za sve, svi mogu da je koriste i na ovoj izložbi mi ćemo imati primere toga. Ja sam uključio tri pokojna umetnika: švedskog umetnika Eriksona, Erika Katrala i Nam Džun Pajka . Erikson je živeo skoro 100 godina, od 1906. do 2006. godine. Umro je nekoliko meseci pre stotog rođendana, i pokrio je skoro ceo vek. Radio je slike, kolaže, ansamblaže i časopise sve u svojim slikama. Erik Katral je amerikanac. On je prvi koji je pedesetih izveo hepning u kom je učestvovala i publika a mi ćemo imati rekonstrukciju njegovog dela - 1000 automobilskih guma koje će publika moći da pomera. Ideja je da publika aktivira - oživi umetničko delo. Nam Džun Pajk je bio koreanac i pionir video arta. Sva tri umetnika su u vrlo specijalnoj poziciji zato što su novoj generaciji otvorili nove mogućnosti za stvaranje.

Nadlanu: Koliko i kako političke i socijalne promene danas utiču na umetnost?
Rene Blok: Ja mislim da je obično reakcija direktna. U prošlosti bio je problem cenzurisanja. Umetnici su morali da prenose svoje poruke na skriven način. Neki su te poruke razumeli, dok većina nije. Sada umetnici mogu da budu vrlo jasni. Biće dosta radova na 47. oktobarskom salonu koji će se baviti političkim i socijalnim temama na jasan način, naravno biće razlika od zemlje do zemlje.

Nadlanu: Umetnost napušta tradicionalne institucije i sve više se vezuje za život - postoji li proces u obrnutom smeru? To jest da se umetnost odvaja od života i vraća tradicionalnim institucijama?
Rene Blok: Ne bih rekao da je umetnost skroz napustila tradicionalne institucije. S vremena na vreme ih napušta ali ne skroz. Institucije su uvek tu, ali i alternativna mesta. Time što imamo i tradicionalno i alternativno bogatstvo je veće. Tradicionalne institucije imaju svoju odgovornost - ali, imamo i druge mogućnosti. Tradicionalno i alternativno nisu jedno protiv drugog. Naravno, bilo je vreme kad su umetnici bili direktno protiv tradicionalnih institucija, kada su futuristi rekli - uništite sve opere, nama ne trebaju opere mi imamo zvuke sa ulice kao našu muziku. Danas imamo izbor kao što je Kejdž rekao - "Otvorite vrata opere i pustite zvuke sa ulice unutra".

Nadlanu: Sve češći izlazak umetnosti iz galerija je znak novih sloboda. Ta nova umetnost će se jednom, vrlo verovatno, vratiti u muzeje, da li je i to jedna vrsta pometnje?
Rene Blok: Ne, to je normalno, zato što su muzeji institucije koje treba da štite umetnost, i ova nova umetnost je deo naše kulture i zato treba da bude zaštićena. Treba vremena da muzeji prepoznaju šta treba zadržati i zaštititi, ali važna dela će sigurno završiti u muzeju. Kada umetnici danas stvore umetničko delo, muzeji često iz nekog razloga kasno reaguju i zato dela završe u rukama privatnih kolekcionara, zato što su oni slobodniji i spontaniji i brže prihvataju nove stvari, ali posle toga dobre stvari ipak završe u muzeju.

Nadlanu: Ako umetnost prestaje da bude samo umetnost i počinje sve više da bude život, da li se time odvaja od umetnika i gubi na autentičnosti i originalnosti?
Rene Blok: To je interesantno i važno pitanje. Kao u performansu, ako mogu da spomenem jedan vrlo bitan performans - u Americi, Jozef Bojs je bio zatvoren u galeriji u kavezu sa kojotom nedelju dana. Publika je dolazila i gledala. Ovo je, u stvari, umetnost života. To je dugačak proces - živeli su zajedno nedelju dana, to je deo života, šta se desi kad se završi, gotovo je, sve što ostaje su fotografije i video dokumentacija. Aspekt toga je što to traje samo određeno vreme - trenutak - a on ne može biti očuvan kao direktni momenat gde se sreću umetnost i život.

Nadlanu: U procesu stvaranja umetničkog dela koliko i kako nove tehnologije pomažu talentu, a koliko ti talenti (a jedan od talenata je i stvaranje novih tehnologija), gube svoj značaj i smisao upotrebom novih tehnologija?
Rene Blok: Kako obično kažemo talenat je inspiracija, inventivnost i kreativnost. Ali to je samo osnova - ako nisi talentovan, tehnologija ne može da pomogne, možemo da radimo interesantne stvari s tehnologijom zato što je sama po sebi interesantan medij, i zato je interesantan na momenat, ali u umetnosti treba stalno otkrivati nešto novo. Umetnost nije ponavljanje, umetnik uvek mora da stvara nešto novo. I u ovo vreme umetnik još uvek može da slika - ali je bitno šta slika, koje teme. Nema smisla slikati kao Sezan i praviti apstrakcije mrtvih priroda zato što je to već rađeno pre sto godina. Ali trebaju nam druge nove stvari. Ima mnogo interesantnih novih mladih tehnologija, eksperimentalna fotografija- najeksperimentalnije fotografije su urađene pre 100 godina, dok je fotografija još uvek bila nova tehnologija, kao i kod videa, kad je Nam Džun Pajk počeo da eksperimentiše. On je bio i kompozitor i muzičar i koristio je u svojim eksperimentima elektronsku muziku 50-ih i 60-ih godina. On je napravio video sintisajzer koji je mogao da menja boju i formu, nešto kao što se trnutno radi na televiziji. Nam Džun Pajk je danas preteča i osnivač elektronske estetike na televiziji.

Nadlanu: Koliko modernu umetnost stvaraju umetnici, a koliko likovni kritičari i galeristi?
Rene Blok: Stvari su ponekad ipak jednostavne - modernu umetnost stvaraju umetnici, galeristi su tu da tu umetnost prikažu a kritičari da je na izvestan način objasne. I to je i suština i prava istina.

Nadlanu: Imate li želju, ideju, planove da otvorite svoju galeriju u Beogradu ?
Rene Blok: Da ste me pitali pre mnogo godina ha, ha, ha... Ali bih sigurno preporučio svojim kolegama da to urade. Preporučio bih to ljudima koji imaju energiju, koji imaju nameru da učestvuju u procesu razvoja umetnosti i umetničke scene. Pričao sam s mnogim mladim ljudima koji imaju tu energiju, oni često nisu svesni problema i ne razmišljaju o onom komercijalnom delu - to je pravi entuzijazam. Vrlo često galerije otvaraju ljudi koji su studirali umetnost i koji su pravi ljubitelji umetnosti. Ja sam studirao umetnost i posle nekoliko godina shvatio sam da su neki drugi umetnici talentovaniji i onda sam odlučio da ja mogu nešto za njih da učinim. Shvatio sam da, ako imaš galeriju, možeš takođe biti vrlo bitan deo procesa. Ako je umetnik baš talentovan on treba da nastavi ali ako ima neke sumnje i nesigurnost onda treba da razmisli - da li moja pozicija može da bude drugačija nego da pravim loše slike ha, ha, ha...

Dragan Kljajić