Nadlanu.com Channels › Izdvajamo › Muzika › Channels › Izdvajamo › Muzika

Svakodnevno pred Vama najzanimljivije fotografije iz svih delova sveta.

Marki Ramon

Možda je bilo za očekivati da će ovo veče biti mesto okupljanja „bivših“ pankera koji su došli da vide jedinog preživelog Ramona i evociraju uspomene iz „luđih“ dana. Ali prosto je bilo iznenađujuće posmatrati kako se u SKC-u skuplja jedna prilično heterogena ekipa u kojoj je bilo i starih „vernika“ panka i onih koji se nisu ni rodili kada je ova grupa bila na vrhuncu.

Sve je počelo daleke 1974.godine kada su „lažna braća“ iz Kvinsa osnovala prvi pank-rok bend na svetu... Džoi, Džoni i Di DI trajali su zajedno 22 godine. Za to vreme uspeli su da objave 14 albuma, održe preko 2000 koncerata i uđu u legendu... Gotovo da nema ni jednog pankera na planeti kome ime „Ramones“ nije ispisano bar u jednoj svesci, na torbi, pantalonama ili da nema bar jedan njihov album. A nema ni pravog poznavaoca istorije savremene muzike koji nema poštovanja prema njihovom radu, čak iako nije ljubitelj žanra „tri akorda“.

Bilo je za očekivati da koncert u SKC-u neće početi u zakazano vreme, ali je to dalo vremena ljudima da se skupe, ispričaju i popiju po koje pivo ispred sale. Već tu je gužva najavljivala da će sala biti prepuna, a autentične frizure i autfiti da će i raspoloženje biti na nivou... Dobar broj rokera i metalaca okupio se da izrazi poštovanje prema legendi, a bilo je više nego simpatično videti čak i "poodmaklu" trudnicu koja ovako nešto nije mogla da propusti...

Zagrevanje je počelo uz „Čikine bombone“... Bubanj, kontrabas i gitara, rokabili ritmovi i vesela atmosfera. „ČBS” su već zvučali mnogo pankerskije i luđe, i prilično su podigli atmosferu.
Bližilo se 23 sata kada se već nestrpljiva publika skupila u sali i „navijala“ dok se bend spremao da izađe na binu. Čak i nakon zvanične najave nije ih bilo nekoliko minuta, ali sudeći po reakcijama, vredelo je čekati! Gromoglasan aplauz prolomio se SKC-om, kada se Marki Ramon pojavio na sceni. Da, to je ta frizura i to je taj lik čoveka koji je „brojao ritam“ najvećim pank legendama na svetu. Jedini preostali svedok vremena u kojem su zajedno stvarali „iskonski rokenrol u najminimalističkijoj formi“.

Kratak pozdrav publici i početak uz „Rockaway Beach“. Prženje je počelo iste sekunde i nije mnogo trebalo najveselijima da naprave šutku još na prvoj pesmi! Majkl Grejvs, pevač grupe „Misfits” sa kojim je Marki već svirao u SKC-u, odmah je poveo bend i od početka je pravio sjajnu atmosferu. Ni ostatak benda nije zaostajao, od poze, odeće i frizure do interpretacije, sve je bilo bez greške. Neverovatno energični, na svoj način komunikativni i savršeno precizni. „Jeste da su pankeri, ali stvarno ekstra zvuče“, uz osmeh je prokomentarisao jedan od rokera u publici. Doduše, od početka je bilo primetno da zvuk i nije bio baš najbolji, ali scenski nastup i energija ekipe na sceni sve su to nadomestili.

Fenomenalna atmosfera nastavila se uz „Psyho therapy“, „Rock and Roll Radio“ i „Sheena Is A Punk Rocker“ dok je bend lepio pesmu na pesmu.

Marki Ramon ima 56 godina, ali ne verujem da biste to mogli da osetite po načinu na koji svira bubnjeve... Gotovo da nije bilo pauze, tek poneki komentar ili Markijevo „One, two, three, four!“ Ređale su se „I Don't Care“, „Now I Wanna Sniff Some Glue“, „The Return Of Jackie And Judy“, a onda je publika pozvana da „napravi bukuuuu!“ uz pozdrav Srbiji i predstavljanje benda.

Nastavili su sa „Poison Heart“, „I Believe in Miracles“, „I Don't Want to Grow Up“. Atmosfera je bila fantastična! I Majkl Grejvs, i gitarista Aleks i neverovatna basistkinja pozivali su ljude da tapšu i skaču. Gde god da ste pogledali oko sebe, mogli ste da vidite kako publika od reči do reči peva hitove grupe „Ramons“ zajedno sa bendom.

Trajala je ta pozitivna tenzija sve vreme, ali potpuna euforija nastala je kada su jednu za drugom odsvirali „The KKK Took My Baby Away“ , pa „Pet Sematary“ a zatim i „I Wanna Be Sedated“! Našlo se vremena i za „I Don't Wanna Walk Around With You“ i negde oko ponoći, posle samo pedeset minuta svirke, Marki je bacio palice u publiku...Ali neće naša publika tako lako pustiti jednu takvu legendu da tako brzo siđe sa bine, posle nekoliko minuta skandiranja, „prženje“ je moralo da se nastavi, bar još malo...

Bilo je očigledno da su fanovi ovog zvuka zadovoljni otišli sa koncerta, ali je zaista velika stvar kada iz sale zadovoljni izađu i oni koji tek kao deo „opšte kulture“ poznaju po neku pesmu „Ramonsa“.

Mark Stiven Bel - Marki Ramon, došao je da proveri koliko se Beograd seća legendarnih pankera. Čini mi se da je otišao potpuno siguran da će muzika grupe „Ramones“ živeti u ovom gradu i mnogo posle njega...

Ljiljana Zdravković