(Ne)ready Made

Predlažemo

Bez paspartua (passe-partout)

Simon Halfmejer je načeo zidove Galerije FLU. Minuciozan, tih crtež laviranim crnim tušem duž zidova postaje glasniji na stubu, plavi segmenti odvajaju, njegov svetovni diptih, njihova forma podudarala se s ehom na kolažu preko puta, evocirala je i strukturu objekata postavljenih niže u niši (kasnije prošvercovanih u prtljagu s nekoliko muzičkih diskova i partizanskim filmovima). Simon je zidove učinio poroznim, gotovo transparentnim, stilizovana vinova loza ne upućuje na bahanalije već na tišinu terasa, kolaž preko je drugačiji, dresura psa je tema, UGRIZ, nimalo suptilan kao crtež tušem. Morski ježevi (tuš na zidu) restrukturirani su u objekte od papira (nekad bili u niši, sad u Diseldorfu). Dok je pakovao objekte i kolaž, pitala sam ga hoće li mu smetati ako dvojica studenata preko, pored, ispred, iza njegovih crteža i fragmenata naprave nešto svoje.

Domar je na odmoru, čekamo ga da okreči. Smejao se.

- Kao da su skinuli jedne kulise, a druge nisu stigli odmah da postave na njihovo mesto i čitavu sekundu sam gledao u procep između njih. I ta sekunda je bila dovoljna da vidim obmanu koja stoji iza onoga što sam oduvek smatrao stvarnošću...

Nikola Velicki je pre nekoliko meseci za gsn. M u Galeriji ostavio svoj print. Format neobično izdužen, crtež stripski, plošan, neko skraćenje mi se dopalo. 

- Jesi li crtao stripove?
- Ne. Čitao sam.
 
H. mi je rekao da Damjan Kovačević hoće da naprave zajedničku izložbu crteža.
- Ko je taj Damjan? Hoću da ga upoznam, što pre. 

- Halo.
- Damjane ti si?
- Da.
- Komisija je odabrala tvoj rad. Ali nema naziv. Moraš mi reći kako se zove, štamparija čeka, mašine su stale...
- Dobro. Opiši ga. (Predao je pet-šets JPG-a.)
- Ovako, kao da u mračnoj prostoriji jedino svetlo probija kroz neke stare, prljave prozorske zastore. Nataložila se ta prljavština, čekaj, uvećaću je...
- Ne moraš. Zove se Lobrnja Kolumbo.
- Molim?
- Lobrnja, to su lobrnje, tako deca zovu lobanje - lobrnje. 

- Velicki, kolege te često crtaju.
- Ma pusti ih, nemaju šta da rade.
- To je zato što si Viking. 

Smeje se. Pokazuje mi fotografiju na kojoj nosi vikinški šlem s rogovima. 

Znamo da nisu imali takve šlemove. 

Al' mu dobro stoji.

Varijacije neizbežno stvaraju nove varijacije. Kada se jednom pokrenu, varijacije se, po svojoj prirodi, eksponencijalno šire. Što je luđa kombinacija, jedinstveniji je rezultat. Realnost našeg vremena iziskuje mešanje postojećeg u nešto uzbudljivo - učenje kroz zabavu, kafa s mlekom, korporacijski univerzitet, antibakterijska odeća, infozabava, TV večere, psihološka lingvistika, biotehnologija, elektronska pošta, džin tonik...

Ritam pop pronalazaštva čuje se u Galeriji. Mada je Velicki malo skrečovao, njegovi akteri uspeli su da "uhvate korak". Nema sintetičkog zvuka, čak ni dok Damjan lepi slatkiše za zidove. Nema ni gangsta repa, iako su ovo blizanci grafita, stikersa... svih vidova strit arta. 

Samo što su neke ulice još uvek neasfaltirane. Po njima se Velicki kreće.

Damjanovi crteži su poput jednominutnih pesama grupe Minutemen - pank energija, džez, fank, oštri, politički svesni, s finim humorom, satirom i ironijom.

Nikolina i Damjanova percepcija je kompleksna. Prikupljaju slike, mirise, zvukove i od njih stvaraju jednostavne, nove prizore. Vedre. Čiste. Ponekad i oštre.

Eklektičar - ...svaki onaj koji od svega što ga opkoljava i što se oko njega zbiva prisvaja sebi ono što odgovara njegovoj prirodi.

Analiza potkulturnog stila je pokušaj da se roba – kao – označitelj zamrzne u fiksne odnose subverzivnog otpora.

Slatkiši su za zid zalepljeni. Kao u prodavnicama diskova, kad napišu Omoti su prazni!

Ostalo je zakucano.

Damjanove i Nikoline vizuelne i tekstualne označitelje možemo sagledati i kroz kritiku monopolističke kapitalističke proizvodnje. Ta vizura podrazumeva mentalno plutanje tokovima kapitala i rada u procesu proizvodnje, marketinga, brendova, trendova, reciklaže...To je kao virenje kroz ključaonicu, dok se oko ili iza nas smenjuju mini metamorfoze makrorealnosti dvojice autora.

Virenje bi tako SAMO narušilo vedrinu koju su stvorili.

Jelena Spaić