neko me je naterao da pisem ....pomalo innertno nadajuci se da je u tome spas...latila sam se pisaljke i pocela da crtam u stvari...svoje dane i svoje krugove bez reda i sazvezdja...zamisljajuci svet kao na dlanu ..a svet je zapravo manji ...pomalo nadajaci se odlasku prizivala sam ostajanje..nezrelo iscekujuci da padne sreca i da se make upom prikriju nedostaci ove ovde i ovakve stvarnosti...zamaskirano ipak samo posle ponoci sve lici na lepo....ili pre ponoci...ili...nisam sigurn a....tamo negde od tamo ka ovde i ovako...nema lepseg...i boljeg i drazeg od ovog ovde i sada...kada se ukine zaljenje i mastarenje...ostaje .ostaje sustina...da sve sto nam treba u nama je ..nosimo ga i tamo i ovde ...samo nedostaje taj trenutak jedan kad pokidamo i omce i sidra i ispustimo na povrsinu prikrevenu radost....sto smo bas ovaki ovde negde ili tamo negde ..gde god..al svoji...sa svojima..i na svome...i ma kolko trudila se ..opet ne umem razumnije .........da crtam ili pisem ...sta god....i cak i kad niko ne razume ..opet sve nekako logicno slici sreci..ili miru...ili igrariji.....i pre i posle reci opet ima sta da se kaze i opet nedoreceno izgleda sve...valjda zato ta bi se vecito nastavljali ..na jedno te isto kruzenje u prici...smiljenoj da bude nasa ..valjda zbog toga volim one krajeve na kojima stoji ..TO BE CONTINUED....soundtrack/radiohead-RECKONER