Iako sam jos uvek na blogerskoj pauzi, morao sam da proslavim sudsku odluku: krivi su. Svi! Neki po 40 godina u zatvoru. Za atentat na tadasnjeg Premijera Djindjica (na slici). Pod kljuc, nasilnici! Pravda, red, istina, pravo ... odlike sve-liberalnije Srbije. Amin.

Danas nemam motivaciju za blogovanje. Sta da se radi po ovom pitanju? Ko ima lek da preporuci? :-)

Svake cetiri nedelje provedem par dana radeci na projektu za klijenta u Svajcarskoj. Posto su – napokon – i klijent, i njegova sefica, a i moja u Londonu u isto vreme ove nedelje, odemo svi na rucak u ponedeljak. Razgovaramo o planovima za drugu polovinu ove godine. Sprema se sastanak u Dalijanu (Kina), posle toga ce jos biti posla za drugi sastanak u Evropi, ali onda menjamo strategiju. OK. O cemu se radi? Pa, sledece godine selimo veliki deo analiziranja u Indiju. !.

Oko 50% mog udela u ovom projektu ide nekom ko je otprilike isto sposoban da ga odradi, ali kosta mnogo manje. Ovo je prvi put da se meni desi ono o cemu citam vec godinama – da mi Kinez / Indijac / Ceh / Srbin „oduzme” posao. Osecanje je .... kao kada postanes punoletan. Ali, nema veze. Ostaje mi da strateski savetujem i kontrolisem indijske kolege (na slici). A taj jedan ekstra dan mesecno koji cu da imam na raspolaganju? Naravno, naci cu nesto jos interesantnije, konstruktivnije i kreativnije da radim.

Dakle, Indijka dobije platu koja njenoj porodici omogucava dostojan zivot; ja se prestrojim na brzi kolosek i dobijem povisicu. Win-win! Licno iskustvo: ne plasi se globalizacije.

Ajde jos malo o Evroviziji. Citajuci britanske novine, izgleda da je pobeda Srbije (na slici) vece krivicno delo od srebrenickog genocida! I ne samo pobeda Srbije, vec plasman svih “istocnih” zemalja. Memo to Britain: Srbija je u juznoj Evropi, Slovenija u centalnoj, obnovite znanje geografije! Masovno se zale o tome kako [skoro] niko nije glasao za talentovane (?) zapadne Evropljane, dok se ovi, hm, amateri, sa istoka preplicu pri darovanju 12 poena jedni drugima.

To je vec duga tradicija u “starim” clanicama EU. Panice. Stizu vredne, jeftine sekretarice iz Madjarske, fabrike auta se sele u Slovacku, Rusi kupuju fudbalske klubove, Poljaci “drze” restorane, a Letonci redaju cigle po gradjevinama zapadne Evrope. Jos sada Srbi pobedjuju na Evropesmi. Oh, the humanity!

Pa sta ste mislili, razmazeni zapadnjaci? Da ce istocnjaci zauvek da budu pod komunistickom izolacijom? Da nece moci da se takmice protiv vas u trzisnoj utakmici? Da nece moci da iskoriste svoje znanje, marljivost i preduzetnistvo da vam oduzmu poslove? Da cete vi zauvek da plivate u americkim hladnoratnim subvencijama? Pa nije vama prosperitet (a ni Evropesma pobeda) zagarantovan. Napokon derista zapadno od Beca shvataju da nisu svetski princevi i princeze. A tek kada stigne indijsko-kineska konkurencija? Bice veselo!

Cini mi se da su oni koji gledaju / slusaju / citaju / bloguju B92 prilicno liseni srpskog prokletstva zvanog negativno-pesimisticki fatalizam. Ali citajuci komentare na vest o formiranju vlade, nisam siguran da sam u pravu. Dali su se na kritikovanje DS-a, pricaju o izdaji, o porazu, o svom razocarenju (kao da je najbitnije pitanje u Srbiji osecanja centralno-beogradske elite!). A glavni krivac? Predsednik Tadic (na slici). Sta je ovim ljudima? Zar ne shvataju da je Tadic vitez-u-belom? Mogao bih megafonom da ih „udarim” po glavi, ali necu. Evo mog razloga za moj stav:

Svi mi imamo ideale, filozofiju, rezon, istoriju, misljenja, prioritete, itd. Perfektan scenario bi bio kada bi svet postao ogledalo tih nasih stavova. I naravno da treba da radimo na tome i tezimo ka tom cilju. Isto vazi za politicke partije i njihove lidere. Ali veliki test je sposobnost za prevazilazenje prepreka i kapacitet za kompromis. Premijer Kostunica ocigledno pada na ovom testu. Najgore ucenjivanje koje je moguce u srpskoj politici – mogucnost izolacije kroz afirmaciju crveno-crnih paleo-Srba – je njegova velika sramota. I kako je Predsednik Tadic trebalo da odgovori na to?

Pa, prema ovim idealistima na B92, inatom. Veoma napredno! Ne bi to bio nikakav progresni liberalizam, vec povratak u srpski specijalitet samoubilacke tvrdoglavosti. Ne. DS je – pohvalno – suspendovao svoj ponos i zrtvovao neke od svojih prioriteta zarad drzave i naroda. Pa sta ako rivali igraju prljavo? Radi se o sudbini nacije, nema se vremena za razmatranja sa nekim nebeskim sudijom. Umesto naklapanja u skupstini o tome kako je ideoloski cist i zasto sa “fasistima” nece da pregovara (= gubljenje vremena), Predsednik Tadic se pokazao kao veci politicar, veci covek i najodgovorniji srpski politicar trenutno na sceni. Hvala mu.